Carevi imaju carstva, glumci pozornice, pevači bine, ptica gnezdo, a ja svoj prostor koji je moje carstvo, moja pozornica i moje gnezdašce. To je moja soba.
Ona je u obliku puzzle. Ima osam uglova.Zidovi su okrečeni u živopisne boje: smenjuju se narandžasti, zeleni i plavi. Nameštaj je tamno plave boje, kao i meki tepih na kome voli da se izležava naš mačak. Cela zapadna strana sobe je u prozorima. Pod prozorom s leve strane smešten je moj radni sto. Na njemu su složene moje knjige i sveske za školu. U istočnom delu sobe nalaze se moj krevet i ormarić i police sa zanimljivim knjigama.Na suprotnoj strani sobe je stočić sa televizorom. Na donjoj polici stočića su složeni muzički diskovi. U severnom uglu nalaze se sto sa kompjuterom i peć, kao i ukrasne kutije sa mojim igračkama sa kojima sam se ja nekad igrao.
Ručke na nameštaju su u obliku morskih životinja. O jednu je okačena frula koju sam dobio od pravih Indijanaca. Iznad kreveta su posteri mojih omiljenih fudbalera.
Ispod prozora su saksije sa cvećem ukrašene stikerima. Između njih su mirišljave sveće i mali ukrasni ćupovi.
Za kraj bi se moglo reći da volim svoju sobu onoliko koliko je u priči Branka Ćopića jež voleo svoju kućicu. Ona je meni najdraži kutak na svetu u kome se osećam srećno i bezbrižno.