Pop Cira i pop Spira – Stevan Sremac

:: Analiza Dela ::

Stevan Sremac je u svom romanu prošao od anegdote o svadji I tuči dvojice popova,izbijenom I zamenjenom zubu pa do sudjenju kod vladike.Popovi Ćira I Spira su opisani kao likovi koji na sve gledaju optimistično,oni vole zivot I maksimalno uživaju u njemu,vode miran život,bez drama,potresa I nerviranja.Pisac navodi da su Ćiru u selu zvali ‘pop hala’ zbog proždrljivosti,a Spiru ‘pop kesa’ zbog pohlepe za novcem.Medjutim ja iskreno mislim da oni nisu loši ljudi vec kao I dosta nas neradnici,pisac im to zamera ali ni on ih ne opisuje kao loše vec kao dobre ljude.Oni su živeli u malom banatskom selu sa svojim ženama Persom I Sidom.Sida je imala ćerku Jucu.a Persa Melaniju.Družili su se dok u selo nije došao novi učitelj.Petar Petrović,tako se zvao,fin I ugladjen mladi gospodin.Njegova pojava izazvala je oduševljenje kod Spirine žene Side.Posle nedeljne mise svi su zajedno prošli kroz selo da ih svi vide pa su onda otisli na rucak.Pošto je pop Spira imao tu čast da prvi ugosti potencijalnog mladoženju kao slučajno su im u goste jednog dana došli pop Ćira I njegova žena Persa.Obe su hvalile svoje ćerke ne bi li pridobile učiteljeve simpatije.Za to vreme dežurna seoska abronoša Gabrijela već je počela da širi tračeve po selu šta se dešava u kući.Koga ce učitelj odabrati?Koja će se bolje pokazati kao udavača?Juca,pop Spirina kći bas I nije volela tog učitelja.Njeno srce pripadalo je nekom drugom,tačnije Šaci,berberinskom pomoćniku.Svako veče je prolazio sokakom i svirao joj pod prozorom.Sida je bila strašno iznenadjena ponašanjem i odlukom svoje ćerke.Učitelj se ipak zaljubio u Melaniju,ona je znala oko Pere tako vešto i umiljato da se ponaša,da mu je bilo teško i dan bez nje,a i on se njoj svidjao i svako veče su se vidjali.Sida je bila veoma ljubomorna zbog toga i to je bio razlog da izbije rat izmedju gospodje Side i Perse.Od tada više nisu živele u slozi i ljubavi a džurna abronoša Gabrijela je odmah požurila da obavesti selo o ovim dogadjajima.Ogorčane i razočarane gospodje ispričale su svašta svojim muževima.Oni su se sastali da razgovaraju,ali je na kraju došlo do tuče.Pop Spira je fizički napao popa Čiru i polomio mu levi kutnjak.On nije bio zlopamtilo ali njegova žena Persa je želela osvetu po svaku cenu.Crkvenjak Arkadije je rešio da ih pošalje u Temišvat kod popa Oluje.Pop Oluja je pomogao pop Spiri da zamene zub i umesto njega stave veliki konjski.Kada se pop Ćira probudio,nije imao kud.Pomirio se sa svojim dugogodišnjim prijateljem.Njegova žena Persa bila je očajna.Posle ovog dogadjaja u obe popovske porodice bilo je svakodnevnog veselja.Pera je oženio Melakiju i postao djakon,a Šaca je oženio Jucu i postao berberin.Gospodja Persa i Sida nikako se nisu mirile sa sudbinom svojih čerki,a nisu se ni mirile izmedju sebe.Sve više je jaz izmedju ove dve popadije bio dublji.To prijateljstvo koje je jednom bilo prekinuto bise se nikada nije nastavilo.

Tema:prijateljstvo izmedju popa Spire i popa Ćire
Glavni likovi:Spira I Ćira
Sporedni likovi:Jula,Melanija,Persa,Sida,Gabrijela,Petar Petrović,Šaca,pop Oluja,Arkadije…
O likovima:
*Jula:Ona je uvek bila mirna I povučena,mala ,okrugla i zdrava kako pisac kaže~kao od brega odvaljena~.Umela je veoma dobro da kuva,volela je haljine otvorenih boja sa cvetovima.Rado je provodila vreme u bašti,zalivala i pevala i po svemu tome mogla bih da zaključim da je bila veoma romantična.
*Melanija:Bila je visoka,vitka i bleda u licu,uvek se žalila kako joj nešto nije dobro,nije umela da kuva,ali je zato znala da kritikuje jela.Gledala je samo svoje kaktuse i čitala romane.Bila je malo sanjalica i sentimntalna.
*Gabrijela:Gospodjica ili gospodja Gabrijela je uvek bila dobro obaveštna i znala do detalja sve sto se dogadjalo u selu.

Citati iz knjige~
~Teško svome bez svoga~
~~Nije blago ni srebro ni zlato već je blago sto je srcu drago~
~Gde ima vatre,mora i dima biti~

Poruke~
~Drugarstvo je najveće bogatstvo~
~Nije pamet u godinama već u glavi~
~Bez vere i poverenja nema prijateljstva,a bez prijateljstva je ko bez pola života~

MESTO DOGADJAJA:Selo u Banatu

MISLJENJE O KNJIZI:Mislim da je knjiga veoma zanimljiva,uzbudljiva i pomalo smesna.

O PISCU:Stevan Sremac (1855-1906) Stevan Sremac rodjen je u Senti, u Backoj,1855. godine, gdje je proveo rano djetinjstvo. Posto je ostao bez roditelja, ujak Jovan Djordjevic dovodi ga u Beograd na dalje skolovanje. Stevan Sremac se opredjeljuje za studije istorije na Vejikoj skoli u Beogradu i za pripadnost Liberalnoj stranci. Svoj radni vijek proveo je kao profesor u gimnazijama u Nisu, Pirotu i Beogradu. Umro je 1906.godine u Sokobanji.
Poceo je da pise relativno kasno.U trideset i trecoj godini zivota, 1888. godine, poceo je da objavljuje prozne hronike o licnostima i dogadjajima iz srpske proslosti, koje ce se pojaviti kao knjiga 1903. godine pod naslovom “IZ KNIGA STAROSTAVNIH”. To je bilo piscevo oduzivanje duga profesiji istoricara, ljubavi prema nacionalnoj prošlosti i snu o velikoj Srbiji. Realisticku prozu pocinje da pise tek posle dolaska u Beograd. Dugogodisnji zivot u Nisu bio je period stvaralacke inkubacije. Prvu realisticku pripovjetku objavio je 1893. godine pod naslovom “BOZICNA PECENICA”,a potom slijede IVKOVA SLAVA(1895), VUKADIN(1903), LIMUNACIJA NA SELU(1896), POP CIRA I POP SPIRA(1898), jedan o najboljih humoristickih romana u nasoj knjizevnosti i ZONA ZAMFIROVA(1906) najbolje komponovano Sremcevo djelo.
Rodjen u Backoj , gdje je san o velikoj Srbiji bilo osnovno duhovno obiljezje, brzo je prisao Liberalnoj stranci koja se zanosila romanticnom prosloscu a u praksi bila potpora rezimu Obrenovica. To ce ga okrenuti protiv svega sto je novo i sto je doslo sa strane, iz Evrope. To ce ga okrenuti i protiv Svetozara Markovica i njegovih pristalica, pa ce do kraja zivota ostati okorjeli konzervativac- okrenut proslosti, protivnik svake promjene. Sremac je na strani gazda, birokratije, vlasti i vladara; on je protiv seoske sirotinje i slobooumnih ucitelja. U LUMINACIJI NA SELU i VUKADINU progovorio je Sremac liberal, ogorcen na politicke protivnike i netrpeljiv.
U Sremcevom djelu sukobljavaju se dvije strane njegove licnosti: Sremac gradjanin i politicar i Sremac pisac. Kao gradjanin, Sremac je na strani starog, patrijarhalnog i starovremenskog u ljudima i zivotu, na strani onoga sto polako cili i nestaje. Njegov zivot u palanci je zivot u ambijentu koji voli, koji mu “lezi”. Kao politicar je na strani konzervativnih ideja, na strani onih koji imaju i vladaju. Sremac pisac nadvladava Sremca političara i tada nastaju pripovjetke i romani trajne umjetnicke vrijednosti.
Stevan Sremac je rasni realista. Obdaren sposobnostima posmatranja i zapazanja pronicanja u sustinu pojava i dogadjanja- Sremac je uvijek polazio od stvarnih cinjenica i podataka, od onoga sto je vidio, provjerio i zabiljezio.

NAJLEPSI OPIS:Avlija prostrana,otegla se duz čitavih njiva da jedva možeš doviknuti onoga s drugog kraja avlije.A u avliji svacega;jedno bogatstvo zavisti.Tu su supe,ambari,golubunjaci,tri kamare slame,kamara ganjeva i saturika od kojih se dobijala dobra zeravica za stogl kojim se peglale frajla-Juline bele suknjice sa slingerajem,i gomila orezane loze spremljene z apecenje jaganjaca kojima je pocesce pop Spira omastio brk.Tu je,dalje u avliji bio buinar sa divnom hladnom vodom u kojoj je pop Spira hladio vino i lubenice.Uz bunar je stajao nov valov oko njga se neprestano gurkalo i dzakala zivina,a narocito patke i pacici,a onaj stari vec olupani valov bio je privezan za donji kraj djerma da se lakse vuce ogroman kabao iz bunara.

NAJZANIMLJIVIJI DOGADJAJ:
Pop Cira i pop Spira su stigli u Temisvar kod Spirinog veoma dobrog prijatelja,koji ce mu pomoci da ukrade zub od popa Cire koji ga cuva kao oci u glavi.
Uvece su popovi poceli da piju a domacin je najvise dolivao pop Ciri,kako bi se ovaj opio i cvrsto spavao.Pop Ciri se prispavalo i onda su svi otisli u svoje sobe,domacin i pop Spira su cekali da Cira zaspi i onda je domacin usao u Cirinu sobu i trazio zub u jakni ali ga nije nasao,pa je otisao kod Spire u sobu da ga pita da li mozda zna gde bi Cira mogao da sakrije zub,Spira mu je rekao da je sigurno ispod jastuka,domacin je tamo i nasao zub,uzeo ga je,i zamenio ga sa konjskim zubom.
Kada su ujutro krenuli dalje na put Spira je bio veoma veseo.
Kada su stigli pred ekselenciju pop Cira je izvadio maramicu sa zubom i predao ga ekselenciji,oni su poceli da se smeju i pitali su ga da li je siguran da je ovo njegov zub,i on je tvrdio da jeste,sve dok mu ekselencija nije pokazala da je to zub dosta veci od covekovog to jest da je to konjski zub.
Pop Spira se isto cudio,a pop Cira je znao da je to Spirino maslo,i da mu je on ukrao njegov pravi zub.Ekselencija je ova dva popa naterala da se rukuju i poljube,iako to nisu zeleli,oni su se poljubili,i tad su se njih dvojica pomirili,ali nikad vise nece biti prijatelji kao nekad pre.

IME PISCA:Stevan Sremac

IME DELA:Pop Cira i pop Spira